KO JE MILEVA PAVLOVIĆ?

Najčešće kažu da sam velika, crna žena, zahtevna, stroga i odvažna. Lično smatram da su ove konotacije samo delovi istine o meni. Dodala bih upornost, samostalnost, autentičnost, kao i to da nisam u godinama u kojima se svode računi i karakteristike. Moj životni račun je tek otvoren i ište nove stavke, tako da konačni sud o sebi ne mogu iznebuha da iznedrim. Preda mnom su principi koje ću stvarati, a i oni koje ću rušiti. Radujem se i jednima i drugima. lnače, krećem sa, čini mi se, dobrih pozicija: diplomirala sam čistu filosofiju, vlasnik sam modne agencije DONNA i urednik i voditelj dvočasovnog kulturno-zabavnog magazina na TV Palmi pod nazivom SUBOTA POD PALMOM. Duhovnost mi je smeštena u dobro-držećem telu, visine 180 cm i zadovoljavajuće težine. Godina imam dovoljno da štošta završim, a i započnem. Preda mnom je odluka!

KOLIKO RADA STOJI IZA MENE?

Ono čime se želim podičiti jeste činjenica da iza mene stoji samo moj sopstveni rad. Tačnije: za mene niko nije radio.  Ujedno, divim se svima onima koji umeju da uživaju i troše plodove tuđeg rada – to mora da je zgodno i lagodno. Konkretno: radim sedam godina na televiziji, modnu agenciju vodim deset godina, a tome prethodi rad na sopstvenoj duhovnosti: „Smiješano najlakše se pije”.

ŠTA ME UZBUĐUJE?

Uzbuđuju me lucidni, duhoviti, autentični i strastveni ljudi sa pokrićem.

 ČEGA SE PLAŠIM?

 Ne plašim se.

KAKO TRČIM U OVOJ ŽIVOTNOJ TRCI SA PREPONAMA?

Na kratke staze, trčim sa punom startnom brzinom, silovito i do kraja. Na duge, pak, anticipiram prepone i ne preskačem ih po zadatom mi redosledu.

O LJUBAVI

Ljubav je uzbuđujuće duhovno i fizičko stanje u kome ima dosta i statičkog i nekvalitetnog, tipa: neopravdane trpeljivosti i popuštanja, straha od samoće, slepila i poklanjanja pažnje onome ko to realno ne zaslužuje. Retke su pametne i kvalitetne ljubavi koje zbilja isijavaju ukoliko su obostrane.

O ONOME KOGA VOLIM?

U početku sam dugo nepoverljiva, posmatrački i kritički raspoložena, bez osećaja za davanje. To je samo iz bojazni da ne zavolim pogrešnog. Nadam se da se to trenutno ne događa. O onome koga volim pričam punim ustima i sa radovanjem. A to činim samo kada volim, dakle, veoma retko.

 ODNOS MUŠKO-ŽENSKO

Kao što rekoh: volim zgodne muškarce sa pokrićem i to intelektualnim, profesionalnim, džentlmenskim i kulturnim. Takvi su, naravno, retki. Takođe, poštujem svaku ženu koja se ostvaruje kroz obrazovanje, biznis, majčinstvo i to na ženstven način. Kombinacija ovakvog muškarca i žene može biti kvaltetna i zanimljiva, i naravno strastvena. U tom odnosu se, dakle, zna ko je muško i zašto je ovakva žena voljena i cenjena od ovog muškarca.

 GDE SAM SUTRA?

Sutra sam u braku sa svojim voljenim, sa našom decom, u novim televizijskim projektima, novim tuđim i sopstvenim knjigama i na mnogim geografskim prostorima po sopstvenom nahođenju.

 DA LI ME POZNATOST MENJA?

Da. Počinjem da razlikujem prijatelje koji me traže iz koristoljublja. Ranije to nisam primećivala. Promenila se muzika koju slušam. Sada mi prijaju mirniji zvuci nakon celodnevne buke na poslu. Promenila sam stil šminkanja i oblačenja. Tražim smirenije i neobaveznije varijante u privatnosti. Redukovala sam broj ljudi sa kojima se družim. Jedino se nije promenilo to što volim svoje najbliže istim, pa i jačim, intenzitetom, i to: svoju sestru, roditelje, Dunju, Leku i još ponekog…

ZAMKE U POSLU KOD ŽENA?

Prihvatila bih reč „zamke”, njih se ne užasavam. Navikla sam na njihovo prisustvo i lako ih prepoznajem i otklanjam. Žene mogu upasti u iste. Mogu postati ljubavnice svojih pretpostavljenih, mogu pristati na to da budu plaćene lutke ili na seks za jedno poslovno putovanje u tajnosti. Mogu i permanentno pristajati na laži muškaraca koji im nudi nemoguće. Takvima želim puno uspeha i razočarenja i otrežnjenja. Za žene borce protiv ovakvih ličnosti i situacija, tvrdim da ako one neće, neće ni oni. Redak je slučaj biznismena – siledžije ili su bar takvi lako prepoznatljivi na prvi pogled. Dakle, izvodljivo je biti žena biznismen, i to zgodan.

DA LI VOLIM NOVINARE KOJI PROVOCIRAJU?

Smatram da je za sada samo Minimaks sposoban da na našim prostorima plasira zanimljivu i uspešnu provokaciju koju će gledaoci prihvatiti. Svi ostali pokušaji su kratkog daha. Cenim obrazovanog, umerenog novinara koji se priprema za svog gosta, čime mu ukazuje poštovanje i visok stepen profesionalizma. Loša provokacija govori više o prostoti i neukosti novinara, nego o sagovorniku.

  O DŽENTLMENIMA ILI ŠTA MI SMETA KOD MUŠKARCA?

 U džentlmenstvu ima i stečenog i urođenog. Džentlmenstvo je redak manir, uočljiv i pamtljiv. Može biti spoljašnji, površinski sloj kod muškarca pozera. Retki su ontološki džentlmeni, oni koji suštinski poštuju ženu sa svim njenim slabostima i nedorečenošću. Džentlmeni su često pozeri ili kvazišvaleri. Za takve ne možete reći da nisu uljudni,  ali negde osećate da imaju kvar. Ispostavi se najčešće da je to sveženaštvo. Dakle, ovu titulu nose dobroizgledajući muški, primerci spremni na sve, a da ne budu razotkriveni po slojevima. Kod muškaraca mi smeta površnost i strah da igraju sa otvorenim kartama.

 GOSTI KOJE PAMTIM?

Sa radošću se srećem sa svim svojim gostima. Pamtim gospođu Vidu Ognjenović, Ljiljanu Habjanović, Mirjanu Bobić, Olju Ivanjicki, gđu Bakočević, Bogdana Diklića, Svetozara Cvetkovića, Željka Đurovića, Mišu Janketića, Bradića, Ćirilova, Lečića…