Novogodišnje je vreme… svuda oko mene pršte, pršte bele staze, šalju se korporativne on-line čestitke, moje drugarice šeruju mladolikog Deda Mraza koji se skida pred mojim očima i nudi golotinju uz novogodišnje pesmice o zvončićima i pahuljama… i irvasi mi bodu oči rogovima, pri svakoj kupovini na preopterećenim kasama tržnih centara..

A, suštinski, mi smo narod koji više voli da trača, nego da oponaša novogodišnje ludilo…ili, više voli da krka, i sedi ispred TV-a, nego da digne zadnjicu i odputuje u neku drugu zemlju, ne bi li video da nije sve u sarmi i ruskoj salati. Mi, nekako, pretendujemo da budemo bliskiji u tugovanju, nego u radovanju. U svetu se kaže: spava kao beba…kod nas: spava kao zaklan… kod njih ne žele da komšiji crkne krava, kod nas je to glavna zanimacija i preokupacija. Volimo više da virimo u tuđe dvorište, nego da uređujemo sopstveni vrt. Praznici su vreme da preispitamo svoja nastojanja da omalovažavamo tuđa postignuća i da sopstvenim inatom prestanemo da opterećujemo svoje potomke. Jer zadojeni mržnjom, sebičlukom i pohlepom, možemo samo pričati priču o sopstvenim bednom životu.

Zato : Neka komšiji cvetaju ruže i dabogda se nauživali u tom mirisnom okruženju svi koji žive neponovljivim, autentičnim životom u kojem nema mesta za netrpeljivost, već samo za uzajamno poštovanje i uvažavanje boljih i uspešnijih… jer to je jedini put kojim se može ići dalje od slepe ulice zavisti…
Srećna Nova Godine tolerancije, uvažavanja i vrednovanja!

Originalno objavljeno na portalu: Lepota&Zdravlje, 28. decembra 2018.