Žene su heroji! Zato što su majke, družbenice, ljubavnice, kuvarice, poslovne cice, šefice, misice, zaštitnice, plačljivice i humanitarke. I sada biste vi rekli: pa šta? I muškarci su sve to! Jesu… ne sporim, ali nikada ne mogu stvoriti, nositi i poroditi živo biće, ponajviše ne mogu sve, gore navedeno, biti u isto vreme… a žene mogu.

Činjenica da se njihovim utrobama rađa svesno biće, da ga ona nosi u sebi i pozajmljuje mu svoje vitalne funkcije ne bi li ga donela na svet zdravog, srećnog i spremnog da udahne prvi srk života, je dovoljno velika, da je učini herojem. No, žene su sposobne da, u isto vreme, obavljaju veliki broj funkcija i zadataka, nesvesno ih preuzimajući, samo zato što su ženskog pola. One su spremne da rade, i da u isto vreme projektuju kućne obaveze, koje kroz sopstveni algoritam življenja, pretaču u rešivu jednačinu, zvanu svakodnevnica. One, pre nego što skuvaju, znaju šta im treba i gde će to nabaviti… pre nego operu, znaju kako se i sa čim to pere… i pre nego se osuši, imaju plan o peglanju i čišćenju. One vaspitavaju decu, dok grade karijere, skidaju porodiljsku debljinu i friziraju se i doteruju za izlazak. Žene su sposobne i da budu i žene i ljubavnice, u isto vreme, i da kafenišu sa komšinicom i redovno posećuju pijace… one voze, sebe i decu, kreče i sade, mese, pletu i šiju. Poneke su sklone umetnosti, neke su virtuozi u kuhinji, a neke modne ikone, ali sve zajedno rađaju, rade, čiste, i brinu o tome kakve su, u svim ovim aktivnostima. Često prebacuju sebi da nisu dobre majke, da nisu poželjne supruge ili da ne zarađuju dovoljno. Nezadovoljne su svojim učinkom, nisu sebi dovoljno vredne i lepe… a ja im svima poručujem da su heroji nad herojima, jer biti sve gore navedeno znači upravo to: biti div, veličanstven i vredan pažnje.