Najvažnija mudrost koju treba savladati i primeniti je da se treba družiti sa boljima od sebe i tako postati bolji. Nikada nisam imala dilemu oko ove činjenice, što zbog svesti da ima mnogo boljih od mene, što zbog stida koji sam osećala u društvu onih koji svojim postupcima sramote ljudski rod i dostojanstvo. Potreba da delim auru sa uspešnim ljudima me je više opčinjavala u njihovom okruženju kada su opušteni i u trenucima predaha nego kada su u punom poslovnom zamahu. Čarolija je u navikama uspešnih ljudi koji, volšebno, uvek imaju više aktivnosti i zanimljivih hobija od onih koji ne rade i koji slobodnog vremena imaju na pretek. Od uspešnih možemo da slušamo kako pecaju, plivaju, trče, rone, plove, skijaju, voze, jedre, govore strane jezike, režiraju, slikaju, putuju, meditiraju… Od neradnika, najčešće, slušamo o depresijama, lenjosti, drogiranju, odustajanju, napuštanju, nemoći, nemanju vremena. Najčešća rečenica uspešnih je: za sve se ima vremena, samo je potrebna dobra organizacija. Neuspešni, pak, traže i nalaze izgovore, krivce, a sve kroz rečenicu da nemaju vremena, da su im drugi, a nikad sebi sami, oduzeli mogućnost i vreme. Sita sam tih lenjivaca sa iskustvom izbegavanja. Oni su, najčešće, hvalisavci, samoljubivi, maligno depresivni narcisi koji prepotentno prespavavaju svaku obavezu, proglašavajući svoju nemoć eksluzivitetom. Uistinu, to su neradnici koji uspešnima nabijaju na nos novac koji zarađuju, primedbom: kada bi mi imali njihov novac, mi bi to mnogo bolje znali. Pa kad znaju bolje zašto onda nemaju, pitam se ja?!

Sa druge, pak, strane, uspešni nemaju vremena za tlapnje i sapunice. Oni vredno rade i kvalitetno se zabavljaju. Oni ne kukaju što rade, jer se raduju ulaganju svoje zarade u sopstvena uživanja. Oni su željni znanja i veština te se ne libe učenja i teškog rada i napredovanja. Uspešni imaju umeće uživanja, samo zato što znaju da svako uživanje može da bude samo posledica rada i pregalaštva. Odmor nema smisla ako se prethodno niste umorili, uživanju prethodi posvećenost radu i ostvarivanju zacrtanih ciljeva. Uspešni su oni koji ovu osobinu nisu nasledili nego su je stekli svojim radom. Bogatstvo se može naslediti, ali ono nije genetska osobina, već stečena. Onaj koji nasleđuje bogatstvo najčešće ne ume da kvalitetno uživa u novcu, jer ga podrzumeva. Onaj koji se pomučio da stekne, zna i da ceni i da planira svoje zadovoljstvo.

Često sam imala priliku da budem u društvu nasleđenih bogataša, kao i onih koji su sami gradili svoja zadovoljstva. Prvi su bili nadmeni, odbojni i dosadni, drugi pak – srdačni, društveni i šarmantni. Biram ove druge i divim se njihovoj mudrosti da stvore i bilduju svoje opuštajuće trenutke. Oni ih projektuju, nadograđuju i planiraju. Volim da budem deo njihovog sveta jer život ima smisla samo ako ima svoje ciljeve i domete, ako se lestvice uspeha pomeraju na gore, a skače na sve većim i većim visinama. I zato su navike uspešnih da grade strukturu svog rada kako bi napravili čvrstu armaturu u koju mogu da utkaju svako zadovoljstvo koje ih čini srećnim i zadovoljnim.