Knjige su ispisani svetovi. Čarolija reči je toliko velika da svakom ozbiljnom čitaocu, namerniku, pruža neizmerno zadovoljstvo putovanja kroz najzabačenije mračne ćoškove uma. Knjige su mentalne mape kojima otkrivamo gde je blago saznanja, razmišljanja i dočaravanja. Volim kad me knjiga ščepa… kad me obuzme celu i ne dozvoljava mi da išta drugo radim, osim da je iščitavam. Uživam kada me knjiga ometa u svakodnevnim obavezama i kada mi ne dozvoljava da se posvetim nečimu drugom, kada me poput posesivnog ljubavnika nagoni da samo sa njom vreme provodim. Volim one knjige koje zagospodare mojim mentalnim prostorom. One koje me agresivno prodrmaju iz dosadnjikave svakodnevnice, ili, pak, one koje se nameću lepom rečenicom, lirikom, nesvakidašnjim deskripcijama i dopadljivim dijalozima. Obožavam one koje me nasmeju, koje svojom duhovitošću nametnu sreću mom danu i koje me teraju da se kikoćem i poskakujem dok iščitavam vrcave replike. Ima i onih koje mi ne daju mira, koje me nagone na razmišljanje, od kojih ne mogu da se otrgnem danima. Volim i one koje su lahoraste, spontane i pitke, koje mi ne oduzimaju privatnost, ali su zgodne za čekaonice, autobuske stanice i putovanja. Družim se i sa naučnim, teškim i zahtevnim štivom koje crpi svo moje stečeno znanje kako bih protumačila poentu… A, najdraža su mi filozofska, teška, višesmislena kazivanja mudraca koji su utrošili čitav svoj život da bi izrekli kratku i bremenitu misao.

Postoji mnogo knjiga koje volim, a za poneke od njih mi je baš krivo što ih nisam ja napisala…