Svakodnevno smo bombardovani preobiljem onih koji se u živom programu ili pisanom izdanju predstavljaju kao iskrene osobe koje iznose ono što misle u trenutku kad to i izgovaraju. Najviše se plašim upravo tih iskrenih figura koje su zagospodarile našim medijima i jezde na talasu slave, uz obožavanje svih onih koji, osim, što na um to na drum, ništa drugo i ne znaju. Ovi prvi, izgovaraju besmislice i tako grdi kandiduju psovku u red kulturnog rečnika, a ovi drugi, pak, gledaoci konzumenti, prihvataju i usađuju svaki izrečeni budalizam u svakodnevni i kulturni govor. U ovom sadejstvu, prostote VS neznanja, tvori se jedna nova jezičko-kulturološka matrica, koja za rezultat ima nove etičko-estetičko-lingvističke postulate poput:

  • Mladi smo i lepi, pa je sasvim normalno da se k…. kao zečevi pred kamerama, u TV formatima
  • Ako se ne svađaš i ne psuješ, ne možeš biti primećen
  • Proporcija golih g….. i oteklih grudi naspram lupetanja gluposti, treba da bude u srazmeri 1:1

Razni likovi, XY-oni, totalni neobrazovani i neuravnoteženi anonimusi, zaokupili su pažnju javnosti te tako 24 časa u našoj zemlji mogu da se odvijaju, potpuno rasterećeno od bilo kakve brige, svi politički, ekonomski, zakonodavni, sudski, međunarodni, ratni, mirnodopski procesi, bez bojazni da je ikoga briga. Prioriteti su na strani sexualnih rijaliti zavrzlama, ko je kome šta i kad rekao i uradio, ko je sa kim i kako spavao, ili se svađao. A baba se češlja na kraju sela, gustim češljem, ali niko ne mari.

Od naleta iskrenosti onih koji su toliko nevažni da su i sami zadivljeni pažnjom onih koji ih gledaju, javnost se pretvorila u scenu lupanja Maxima po diviziji. Haotično i neplanski. Kada ugledam prizor u kojem odskora ultra poznati anonimus objašnjava kako je on najiskrenija osoba i kako svakom kaže u lice šta misli, moje lice se smežura i ostari u zaustavnom vremenu. Ta količina jednostvnog, banalnog i bukvalnog upravnog govora me spušta na nivo kumuniciranja toljagama i kricima, jer dijalog u studiju upravo tako izgleda. Od tolike iskrenosti i jednostavnosti zagarantovano je zaglupljivanje svakog, iole rečitog i kulturnog čoveka, u visokom procentu. Bojim se da svaki minut ovakve besmislene buke koju sačinjavaju još besmisleniji problemi urušavaju već i ovako krhki nivo kulture na našim prostorima. I, kao da gledam kako se moj peščani sat razuma polako prazni i nestaje dok sedim ispred ekrana. Curi mi mozak.