Dr Mileva Pavlović je žena autentične i upečatljive pojave, promišljena dama koja je posle osam godina opet stala pred svoje gledaoce. Koja se osmelila da joj kraj ove godine bude početak rada na novoj televiziji, Studiju B, gde će se ubuduće emitovati njena emisija „Život u boji sa Milevom Pavlović“.

Za magazin „Black and White“ ona govori ne samo o sebi, već o svojoj suštini, svom biću, neraskidivoj vezi sa svojom čerkom, ljubavi…

Za Vas je kraj 2018. zapravo jedan sjajan početak. Pred kraj godine uplovili ste u nešto novo i započinjete drugačiji serijal emisije „Život u boji sa Milevom Pavlović“.

– Kada izgovorim „Dobar dan“, na početku emisije, već u mislima, počinjem da pripremam i razmišljam o novoj, koju treba da osmislim. Kraj serijala od 12 emisija, boja i tema, bio je samo uvod u novi niz snimanja. Raduje me da na početku novih, radim po odjeku i zahtevima gledalaca koji su dali svoj krajnji sud: da je emisija kratka, i da zahtevaju večernji i poslepodnevni termin, to je zaista sjajan početak, u nizu početaka koje očekujem, da odgovorim na potrebe inteligentnog i probirljivog gledaoca, koji zna da poredi, i da zahteva, i tako sebi ugodi. Veoma sam radosna što je emisija produžena, i na obostrano zadovoljstvo, ukotvljena u subotnje veče.

Šta novo od Vas gledaoci mogu da očekuju u novom serijalu emisije?

– Volim promene na bolje, te se tako trudim da novine budu zapažene i da doprinose povećanju kvaliteta emisije. Uveli smo nove rubrike: “Na kauču sa …”, “Mesto koje volim”, “Preobražaj”, sa 24 minuta prelazimo na 42, što će omogućiti komforniji dijalog i više prostora za kvalitetne priloge. U emisiji će i dalje, samo drugačije i duže, arhitekte predlagati upotrebu boja i tehnika u enterijeru, a putovaćemo duže i češće i prenositi svoje utiske. Puno novina, no, ono što je konstanta, to je odabir kvalitetnih gostiju koji plene svojim razmišljanjem i stavovima na brižljivo odabrane teme.

Šta mislite o promenama? Ljudi ih se često plaše. A Vi?

– Nemam strah od promena. Naprotiv! Plašim se samo glupih ljudi, jer je njihova nepromišljenost, konstantna pretnja mislećim ljudima. Promene u stavovima, načinu života, mišljenju, odlukama, mestu stanovanja, na poslu… su dokaz da idete u korak sa vremenom i revidirate svoj misleći mehanizam novim idejama. Svaka promena je novo iskustvo. Žabokrečina i ustajala voda me plaše.

Dugo niste bili prisutni u medijima kao autor, osam godina ste radili na svojoj akademskoj karijeri. Koliko se pristup medijima promenio?

– Pristup medijima se nije promenio. Promenili su se mediji, dobili su još jednu jaku platformu, društvene mreže. U skladu sa ovim promenama, menja se i pozicija gledalaca i konzumenata. Onaj ko je, i ranije, i sada, tražio smisleni sadržaj, i sada isto to čini, srećan što mu novi mediji omogućavaju da krstari po svom dostupnom znanju ovoga sveta, putem interneta. Onaj drugi, pak, koji je i ranije voleo lake, spektakularne sdržaje koji blješte, i neodašilju nikakvu poruku, već, samo blješte i samodopadno zglupljuju ljude, hvaleći se svojom snagom, i danas gutaju takve programe. Sve je isto, samo je bitno iz kog ugla gledate, i da li nove medije doživljavati kao novu stvarnost ili kao sredstvo za obogaćivanje sopstvenog znanja. Ovih prvih je više i njima se daje mnogo i masovno. Drugi, pak, biraju sami.

Ova godina je bila veliki povratak za Vas. Koja boja je obojila period za Vama?

– Zaljubila sam se u boje. Otkrila sam moć njihovog značenja. Crvena je sugestivna i navodi na akciju, plava, pak, umiruje i pripitomljava nas, zelena nam boji sreću i blagostanje, bela pleni nevinošću, crna upozorava i distancira se, žuta sija i upija… Duga je obojila period za mnom…

Koja boja je vama omiljena privatno?

– Tri boje su moji favoriti: bela kao majčino mleko, kao potencijal, kao rast, crna kao granica i oprez, a crvena kao uzavrela krv, uvek spremna da ključa i obožava, stvara i opominje na promene.

Dobili ste i nagradu Dama godine Region. Koje su to osobine koje krase jednu damu?

– Dama je tajanstveno strastvena, savršena u onom što ona odluči da joj je važno, dostojansvena u svojim zahtevnim prohtevima,nimalo razmažena, već proaktivna i obožavana od retkih i probirljivih, onih koji imaju ukusa. Dama je lepa, zato što je pametna, te tako pametno izgleda, razborito, tiho i sa razumevanjem govori. Dama osvaja prisutne, vlada prostorom, ostavlja miris i utisak za sobom, voli da poseduje i da se daje, obrazovana je, uvek, više od prisutnih i izaziva uzdahe. Dama je ona, na koju se čeka godinama, ponekad ceo život. Dame se ne rađaju, one postaju trudom, učenjem, radom, upoređivanjem, zapitanošću i napredovanjem. Dame se ne plaše, njih se plaše. One su tiha patnja i san snova.

Šta biste preporučili svim devojkama, kako da stasaju u prave i odvažne dame?

– Stasavanje u damu je dugotrajan proces učenja, posmatranja, obrazovanja. Devojke moraju izaći iz zone komfora koji im pruža porodica ili partner, i tako, na čistini, i same sa sobom, tvoriti svoj samostalni damski put. Susreti sa sobom su teški, ponekad mučni, ali ne može svaka devojka postati dama. To je titula, ona se stiče teško i dugo.

Bez kojih odevnih komada ne može dama od stila, a koji su najstrože zabranjeni?

– Najstrože zabranjeno je prepisivanje tudjeg stila. Sve ostalo, što čini nečiji autentični, individulni stil je neophodno i poželjno. Dama od stila treba da ima odeću koja odgovara njenoj profesiji, hobijima, dobu dana, kućnoj varijanti, vremenskim prilikama. Brend na odeći mi samo govori o tom brendu, a malo o onome ko ga nosi, jer to sve zavisi na koji način ste došli do tog komada odeće…jer ako ga niste sami zaradili, onda niste po mom ukusu, koje god ime imali na sebi.

Otkrijte nam neku Vašu tajnu za negu lepote, i tela i duha?

– Tajna je u negovanju misli, svakodnevnom upitanošću zašto postojim i šta ću ostaviti iza sebe svojoj ćerki, svojim studentima , onima kojima se obraćam, publici, čitaocima…Neobično sam sebi lepa kad postignem neki željeni cilj, a ujedno prezirem svoje slabosti koje me čine manje lepom. Telo je promenjivo, menjaju ga nadolazeće godine, rađanje, forsiranje svake vrste. Lepa sam kad sam u skladu sa svojim mislima i godinama. Tajna moje lepote je što uživam u ćerkinoj mladosti i sijanju, najlepša sam kada uživam u njoj. Tajna je i da insistiram na druženju sa pametnim ljudima koji me čine boljom i lepšom.

Šta je obeležilo Vaše detinjstvo?

– Detinjstvo pamtim po preteranoj ambiciji koja me je jurila i terala da budem brža od drugih. Pamtim sve tople trenutke sa sestrom, bezbrižnost pored roditelja. U ranom detinjstvu sam se zaljubila u knjige, čitanje i pisanje. U detinjstvu sam sanjala da budem samostalna. Iz gradskog autobusa sam posmatrala ruke dama na volanu, sa crvenim noktima. Tada sam, čežnjivo ih gledajući, sebi postavljala ciljeve: da vozim, da živim i zaradjujem sama, da imam 100 pari cipela, da doktoriram, da budem profesor, da radim u medijima, da budem pisac.

Koji savet pamtite?

– Sokratov: Uzdrži se od suđenja, jer nisi sudija.

Zanimljivo je da za sebe kažete da ste neostvarena balerina, jer su Vam tokom školovanja rekli da imate previše centimetara. To je bilo tokom Vašeg odrastanja. Kako se nositi sa “udarcima” na koje ne možemo da utičemo?

– Najvažnija je spoznaja da ne možemo da utičemo na udarce, i da ne možemo da menjamo druge. Ono što možemo je da menjamo sebe, i da tako prebrodimo teške trenutke. Mnoge loše trenutke sam sama pregrizla. Retko reagujem na prvu loptu. Čekalica sam i dobro se pripremam za odgovor i napad. Udarce pamtim i vraćam, smišljeno i hladne glave. Malo toga mi je ostalo “nenaplaćeno”.

Kakav je Vaš pristup vaspitanju ćerke?

– Ja sam helikopter majka. Volim da budem obaveštena, često govorim “Ne”, i dosledna sam u tome. Izuzetno mi je važno da mi ćerka bude intelektualka, sa kvalitenim obrazovanjem. Posvetila sam veći deo svoje profesije njenom obrazovanju i edukaciji, insistirala i opterećivala svoju ćerku učenjem u stranoj školi na engleskom jeziku, IB diplomom, kao i na domaćoj gimnazijalskoj diplomi, upisu na fakultet koji njoj odgovara, psihologiji, sportskim aktivnostima, čitanju, putovanju, pomoći u kući… Ovo poslednje mi baš ne ide od ruke, ali se tešim, da kad bude živela sama, sama će i brinuti o svom prostoru. Veoma sam bliska sa njom, njenim prijateljima, dečkom, kolegama. Trudim se da i u ljubavi i u prepirkama, kojih ima na dnevnom nivou, ostanemo u prisnom odnosu majke i ćerke. Želim da joj budem najčvršći oslonac u životu.

Sa kojim predrasudama se u Srbiji susreće samohrana majka spremna da se prepusti novoj ljubavi?

– Više predrasuda u Srbiji postoje za devojke koje se udaju za starije ili razvedene muškarce, nego za samohrane majke. Ili su bar takva moja iskustva. Što se pokazalo kao istinito. Kada sam se kao devojka udala za razvedeneg čoveka sa dvoje dece, javnost i rođaci su me osuđivali smatrajući da zaslužujem bolje. I, bili su u pravu. Kao samohrana majka, nakon razvoda, prepuštanje novoj ljubavi i braku u kojem sam, dočekano je sa radošću ili zavišću…što su mnogo bolje opcije.

Važite za nekog čiji život ispunjavaju knjige. Koje štivo najviše volite?

– Obožavam filozofska štiva svake vrste.Čitanje knjige koja je bremenita smislom, književnim i filozofskim zapletima i razmišljanjem me čine bogatijom, srećnijom i ispunjenijom. Danima, nakon pročitane dobre knjige, o njoj diskutujem sa sestrom, koja je pasionirani čitač kao i ja, razmišljam o njoj i ponavljam rečenice. Volim preokrete, poente, neobičnosti, književna iznenadjenja. One čega se gnušam su isprazna štiva bez smisla i razloga.

Vi ste doktor filozofije. Ko je i zašto za Vas najmudriji čovek/žena sa kojim ste se sreli?

– Na žalost, sa najmudrijima nisam imala priliku da se srećem, ali smatram da su naši susreti kroz literature i njihova dela i tekako životna. Srela sam se i razgovarala sa Bećkovićem, Kusturicom, Pavićem, Arsićkom, Nikolo Amanitijem, mnogim slikarima, Kovačevićem, bila na jednom predavanju prof. Pavlovića, susretala se sa mnogim mudrim sveštenim licima, Vidom Ognjenović. Kkada sam u društvu mudrih i pametnih ljudi, postajem bolja, pametnija i lepša… Zzato radim emisije, I pišem, da bih mogla da ugostim bolje od sebe.

Šta biste promenili kod sebe?

– Imam neprekidnu potrebu da menjam sebe. Menjam svoje stavove, revidiram ih u skladu sa protokom vremena i promenama u društvu. Menjam svoj izgled, pratim tok godina. Menjam svoja interesovanja, jer nije mi više interesantno nešto što sam iživela ili što sam prevazišla. Menjam dužinu kose, izraz lica, stil u oblačenju. Menjam društvo, profesije, automobile, muževe, destinacije, kuće, kape. Kod sebe ne bih menjala, samo potrebu za promenama.

Na šta ste najviše ponosni?

– Ponosna sam što ništa ne radim bez plana i što je svaki uspeh dobro isplaniran i brižljivo iskonstruisan. Ponosna sam na metodologiju svojih uspeha. Ćerka je moj ponos. Ponosna sam što na dobijanje, uzvraćam davnjem. Ponosno me čini svako NE koje kažem jasno i glasno.

Bez koje 3 stvari ne možete?

– Ne mogu bez svoje ćerke. Ne mogu bez obostrane ljubavi. Ne mogu bez pameti.

Praznici stižu, kako vam deluje godina na izmaku?

– 2018-ta je dinamična godina, puna obrta, lepih iznenadjenja, poslovnih promena, puna nezaboravnih putovanja, krcata projektima…godina za pamćenja.

Kako se relaksirate i koje su vaše “strasti” kada je opuštanje u pitanju?

– Kako sam starija, sve sam opuštenija i relaksiranija. Pllivam, skijam, vozim se motorom, jedrim, volim masaže, spa,šetam, ćutim, družim se, pišem, čitam…sve više vremena odvajam za putovanja i uživanja. Strasno se prepuštam svim ovim uživanjima, i sve više vremena odvajam za njih.

Kojom bojom želite da Vam bude obojena 2019.? Zašto?

– Sledeća godina bih volela da bude bela, čista, umivena, nova, mirišljava na sveže i ne korišćeno, mlečna i tečna… novorođena i nevina, ispeglana kao posteljina u skupom hotelu, da se ušuškam u njenu belinu i odsanjam najlepši san.