Danas sam ceo dan na plaži. Gledam svoja posla. Kupam se, uživam u suncu, čitanju, ispijanju koktela… Ali, avaj, lica, priče i ćutanje oko mene mi odvlače pažnju: parova, porodica, grupa prijatelja. Zvuči letnje, opušteno, lepršavo i prijatno ali, nije.

Ono što mi je trn u oku i šum u uhu, su prepirke ljudi oko mene. Svađaju se gotovo svi: parovi među sobom, deca sa roditeljima, roditelji se natežu sa komšijama, u društvu uvek neko plane, vikne, nešto mu nije po volji…

Najzanimljivije su mi svađe parova. Nabrundani, puni srdžbe, sikću jedan na drugoga uglavnom zbog „veoma važnih“ stvari: ko je na suncu, a ko ne, da li mu je ponela rezervne kupaće, da li treba ići u vodu ili ne… da li on zvera po okolnim izloženim guzicama, a ona jadna, sedi pored njega i to trpi, kada se polazi na plažu, zašto se toliko gnjavi oko polaska na piće… Ima i onih koji se svađaju iz znatno složenijih razloga tipa: on njoj spočitava previše trošenja novca, a ona njemu što ne mrda zadnjicom i sve čeka na gotovo…

Postoje razne manifestacije netrpeljivosti, od urlanja jednog na drugo, do neprijatnog, glasnog i agresivnog ćutanja po čitav dan, tako da je prezir vidljiv na desetak ležaljki unaokolo.

Vika bračnih partnera, je znatno kraća i brža… ćutanje pak je ozbiljna radnja koja podrazumeva težak i osmišljen plan. Dvoje koji su zajedno na plaži, a pri tom ne govore, imaju jasnu strategiju izbegavanja pogleda, uigrano ponašanje tzv.“ Posle tebe ću“, te tako nikada ne idu zajedno u vodu, na tuširanje ili na kafu. Ona, najčešće ide prva, pa zatim on, tik nakon njenog povratka, te tako obezbeđuju privid zajedničkog letovanja, na gluvo – nemi način. Oni se ne smeju, jer im ništa nije smešno, jer, tačnije, ni na šta nisu skoncentrisani osim na međusobnu ljutnju i ignorisanje. Na plažu prvo dolazi on, pošto je njoj potrebno više vremena i spremanja, koje on ne razume i smara ga…. zatim stiže ona, smrknutog lica, bez pozdrava, ispod šešira i naočara , leže pored njega, i tada kreće, ili se nastavlja, vodvilj zvani: godišnji odmor bračnog para koji je odavno prestao da se voli i koji svoju međusobnu prisutnost podrazumeva. Misleći da ih niko ne provaljuje, vešto koketiraju sa eventualnim poznanicima koji bi im se obratili, odglumili bi par i srećno zaćutali čim bi se uljezi udaljili…I tako danima ćute, mrače i mrze se..

Pitam se čemu godišnji odmor, čemu glumatanje ljubavi i porodice? Imam utisak da je za ovakvo ćutanje i ignorisanje potrebno mnogo više rada nego osmočasovno radno vreme u kancelariji. Uverenja sam da se ovakvi ćutolozi ozare i oraspolože kada se vrate sa odmora i svako svom poslu ode, gde najčešće prepričavaju kako ima je bilo divno na letovanju…

Ima i onih porodica, gde hvalisavi otac, po čitav dan drobi bedastoće ženi, deci i okolini koja ga prezire, a da pri tom ne primećuje da se samo on odmara, da ga deca ne šljive ni pet para, a da mu je žena opterećena vrućinom, nabavkom i kuvanjem po vrućini, te njegovim seksualnim letnjim porivima, noću, usahla i zanemela, čekajući da ova letnja noćna mora prodje i da se spokojno vrate kući . Tom prilikom brabonjavi neradnik uživa u blagodetima ženine spremljene trpeze i dečjoj graji , ne shvatajući da je ženu takav odmor umorio do poslednjeg atoma njene porodične tolerancije. Ali, njemu je lepo, jer uživa u svojoj predstavi o porodičnoj velelepnosti…

Ima i onih parova koji demonstriraju nekulturu, prostakluk i neobrazovanost tako što se glasno prepiru, ne primećujući pri tom, da im deca vrište, pište i deru se smetajući svima oko sebe. Oni ih ne čuju, od buke sopstvene netrpeljivosti. Ovakvi na kraju dana spakuju pinkle, ostavljajući iza sebe smeće od grickalica, sendviča i sokova i napuštaju bojno polje te nastavljaju sa porodičnom dramom u nekom jeftino iznajmljenom, prevrućem apartmanu…

No, nije sve ovako crno! Ima oko mene i zaljubljenih, simpatičnih, prijatnih i dragih turista koji se vole, i to pokazuju…ali o njima u nekom drugom tekstu…

Do tada, poruka za svađalice na plažama: ne izlazite iz sobe dok ne raščistite račune, ili, još bolje, ne krećite na put sa onim koga prezirete i koji vas očima ne može gledati…jer ste svima trn u oku i šum u uhu…