Stanovnik sam Srbije, rođena Jugoslovenka, nosilac imena prabake Mileve i degustator dedine pečene rakija… Učesnik i svedok porodičnih srpskih deoba i svađa oko nasleđa, pešak po srpskim oranicama i međama, savremenik socijalizma i proslave Dana mladosti, nosilac šajkače i opanaka u KUD-u Radičević, igrač Era sa onog sveta, nosilac pergara na autentičnoj šumadijskoj nošnji, vozač Juga-srpskog Brenda i degustator čvaraka, pečenja, sarmi, pogača i bakinih flija koje mirišu do susedne njive.. Lagali su me da je kajmak od šljiva, da bih ga jela kao mala, dok sam bila pastirica, kravama i ovcama… Ljubitelj najsvežije vode iz ledenog bunara u dvorištu kuće mojih predaka i pisac o svemu što je srpsko…

Ima tu još mnogo čega čiji sam deo: inata, i u inat rada, zavisti i zlobe, svađa i suđenja.. jer jedino u Srbiji možete čuti da komšija tuži suseda za pola metara međe, i da otac tuži sopstveno dete… Srbi su prznice, svađalice i inadžije, ali u isto vreme, veseljaci, humoristi i satiričari.. oni su ratnici i vojnici, ali i pesnici, umetnici svih žanrova… Oni znaju da se postide ali i da budu gordi… vole da podviknu i udare rukom o sto, ali i da prećute i trpe kao niko na Balkanu. Samo kod nas deca žive u roditeljskom krilu do četrdesete i dobijaju džeparac od bakine i dedine penzije, decu pljuju protiv uroka i jede se na sprovodima u pokoj duše uz ljutu rakiju.

Srbi su samoproklamovani nebeski narod, čije najlepše žene na svetu šetaju ulicama grada… Mi jedemo sve iz tanjira, nudimo druge hranom i pićem preterujući u gostoprimstvu, dok, suštinski, priželjkujemo da komšiji crkne krava. Čudan smo neki narod, namršten i zabrinut, prerano ostario i u starosti neshvaćen.. gunđamo sebi u bradu i svi drugi su nam krivi…

I, na kraju, sve su ovo srpska posla, a stvarnog posla niotkuda…