Moj rodni grad svet prepoznaje kao mesto za provod, raskalašan noćni život i besplatno, ili za džabe, vođenje ljubavi sa mladim lepoticama sa splavova. Beograd se ovenčao znamenjem noćnog lumpovanja i razuzdanog bančenja do kasno u noć ili, ako vam je jasnije, do ranih jutarnjih sati. Beo grad je  dobio tamne podočnjake od prekomerne konzumacije duvana, pića i narodnjaka. Iz okolnih zemalja se hrli na lumperajke po splavovima, žene i deca se ostavljaju u udobnim stanovima i prelazi se granica kako bi se vikendom, a i radnim danima bez izuzetka, tulumarilo po obalama reka i za male pare pilo, jelo i je…lo. U zemljama u okruženju ne možete sendvič naći posle pola jedanaest uveče, a kamoli zavijati pijani do zore u društvu gradskih devojčica koje nažvrljane i nabotoksirane, glume odrasle žene spremne da budu zavedene i odvedene u postojbine splavarskih posetioca. Na njihovu žalost, ovi noćni dođoši nikada ni jednu nisu poveli sa sobom, jer im to nije ni bila namera, a i mahom su malo oženjeni, te su nakon konzumacije mladih naivki, najčešće nestajali, a da nisu ni platili… I ZATO:

ODBIJAM da Beograd prepoznaju po jednokratnoj konzumaciji zgodnih, naivnih omladinki.

ODBIJAM da je jedina vrednost mog grada zadimljeni splav na kome zavijaju napumpane narodnjakuše.

ODBIJAM da se u moju prestonicu dolazi samo da bi se vratilo pijano, najedeno I najahano.

ODBIJAM da niko od tih splavarskih turista ne pogleda šta sve Beograd nudi.

ODBIJAM da vrednost muzeja, koncerata, sajmova,  pozorišta, književne scene, galerija, mode, hrane i kvalitetne muzike, Exita, Bemusa, Festa, zamene znojave polugole pevaljke koje primaju bakšiš u deholtu svojih silikonskih oblina.

ODBIJAM da jedina titula koju zavređujemo ima prizvuk prostakluka i nerada.

ODBIJAM da su nam Dunav i Sava prepoznate kao reke na kojima plutaju splavovi za poneti utiske kući, na kojima se gubi glas i vreme.

ODBIJAM da moj grad nema dostojanstvo i vrlinu kulturne prestonice već da ga pominju samo po noćima nakon kojih su se u jeftino iznajmljene stanove vodile još jeftinije naivke.

ODBIJAM da me je sramota od Beograda, da crvenim pred Nebojšinom kulom, Kalemegdanom, Narodnim muzejem, Muzejem savremene umetnosti, Kolarcem, Bibliotekama, Hramom Svetog Save, Knez Mihailom, Gardošem….

Želim da poručim svim strancima, bivšim Jugoslovenima, da se posle jedne burne splavarske noći, probude sami u krevetu i krenu putem kulture ovog grada, neće se pokajati, jer Beograd ima šta da ponudi i najizbirljivijem gostu… samo je pitanje kada će gost zatražiti nešto više od splavova…