Da li znate da su, zvanično, u Srbiji, u proseku, žene manje plaćene od muškaraca 16% na identičnim pozicijama i sa istim nivoom obrazovanja? Da li ste ikada razmišljali o činjenici da su kod nas pojedine pozicije rezervisane samo za muškarce, i, da se, neretko, nipodaštavaju one malobrojne, koje su izborile status i poziciju, ime i titulu koja je dostojna jednog muškarca? Zašto postoji ta razlika i koji su to kriterijumi na osnovu kojih legitimišemo ženu kao manje vrednu, ambicioznu i uspešnu od onoga koji nosi pantalone?

Ono što mi prvo pada na pamet je činjenica da i sama češće nosim pantalone od suknje, a i neretko viđam muškarce u haljinama i suknjama, te bih ovu razliku u startu zanemarila i pobila argumentima i slikama iz svakodnevice.

Sledeće, a golim okom vidljivo je, svakako, gorka istina da se o zajednički pravljenoj, rođenoj i željenoj deci, ipak, više brinu majke nego očevi… čast ostavljenim pojedincima kojima su deca utrampljena, a baka nije pristala da glumi mamu. O eventualnim ručkovima, večerama, doručcima, užinama, voću, kolačima, sendvičima za put, pitama za prijatelje, tortama za rođendane, slatkim iznenađenjima i gozbama za godišnjice, Božiće, Uskrse, Nove godine… i da ne govorim, jer, svaka ruska salata, sarmica, meze posno i mrsno, pogača, palačinak…. su savijeni, ispečeni i posluženi rukom žene radilice koja je od jutra majka, dostavljačica doručka, radna žena, nabavljačica namirnica za ručak, naučnica, a u međuvremenu, uspavljivačica bebe, te njena hranilica, peračica i peglačica stvari za celu porodicu, mašina za manuelno pranje čega god, čistačica, i noću bravurozna ljubavnica koja izvodi sekvence iz porno filmova, jer njen dika, 16% više plaćen i vrednovan, to i zaslužuje…

Prisetiću se samo scene odlaska na put: Ona, brine o tome ko će čuvati dete, šta će jesti u odsustvu, i dete i on, pegla svoje i njihovo, pakuje kofere, nabavlja za dane odsustva, puni frižidere i ladice potrepštinama, pakuje štikle za simpozijum, odelo za sastanak, šminku za veče, farba se, depilira, manikira, pedikira… On, ide na put sa spakovanom torbom i osmehom… eventualno poljupcem ženici i dečici… ne osvrće se… i dođe umoran s puta… Ona, sa puta pere, pegla, uspavljuje, šalje mailove, kuva, zahvaljuje se na prijemu, vodi ljubav preumorna, sa njim, odmornim, jer je nekoliko dana nije bilo kod kuće, a njemu se htelo, pa bolje ona, nego da traži drugu, jer će se smatrati zanemarenim…

I, na kraju, kada ovo pročitam, dođe mi da viknem iz sveg glasa: „Baba, bila si u pravu kada si me upozoravala: „Džabe tebi, ćero moja, sve te filozofije i škole, najvažnije za koga ćeš se udati i sa kim decu praviti!“ ! Jer, u Srbiji, ako ništa drugo, ne mogu uspešnoj, lepoj, obrazovanoj, talentovanoj, sposobnoj i prodornoj ženi, ono, mogu da je 16% manje plate od jednog običnog, ničim posebnog, ali muškarca…

Šesnaest me je muka udarilo i šesnaest psovki mi je na usnama………