Ovo  je mala priča o značaju prepoznavanja i poštovanja sopstvenog roka trajanja.

Čitavog života se trudimo da osvojimo tehniku  mentalne jačine  i sposobnosti da prebrodimo krahove, padove, tuge, depresije, ometanja. Pohađamo škole i kurseve na temu dizanja iz pepela, sticanja snage za nastavak rada, života, uspeha, prevazilaženja ljubavnih jada, poslovnih neuspeha, životnih promašaja …Teramo se da istrajemo, da nastavimo, da poguramo, da se poput Feniksa izdignemo iz pepela. Snažimo se raznim mantrama, molitvama, psihološkim radionicama, afirmacijama…

No, ono što mene zanima je, kada da stanemo, kako da se obuzdamo, kada da shvatimo da je dosta? Kako da prepoznamo znakove?

Kako prepoznati kada udaramo u zid? Kako znati kada je vreme da predamo palicu, da pružimo šansu odmoru da utemelji naša postignuća?

Najveća životna mudrost je kako spoznati svoje granice i kako se umeriti, postići najproduktivniju instancu bez upinjanja, preterivanja, razboljevanja, zdravstvenih i finansijskih krahova, odustajanja od sebe zarad vrtoglavog uspeha i besprekornih rezultata.

Nisu naši stari, bez razloga, govorili: ,,Zapevaj i za pojas zadeni! Ni najbolja muzika nije prijatna ako je beskonačna, ni jedna energija nije večna. Sve ima rok trajanja!’’

Skloni smo besomučnom radu, upinjanju bez osvrtanja,  prekovremenom predavanju poslu, stresovima, bitkama iz kojih izlazimo kao Pirovi pobednici. Vrtlog nas, najčešće nama neprimetno, vuče ka dnu, oduzima nam dah, razboljeva nas. Ne umemo da stanemo, da se osvrnemo, sumiramo, uporedimo svoja postignuća sa sopstvenim kalendarom i godištem. Mnogi tvrde da su  godine samo brojke i da osećaju da i u svojim poznim godinama mogu da rade istim suludim tempom kao u mladosti. No, istina je potpuno drugačija. Godine su broj koji treba da bude jasan znak da sve ima svoje vreme i svoj vek trajanja. Siliti pozne godine života i rada je podjednako kao kada botoksirana, dobrodržeća baka veruje da je devojčica, pa u svojoj grotesknoj estetici  vodviljski glumi mladost.

Premor, preterani rad, ne-uočavanje prioriteta, pretvaranje života u biznis agendu je pogubna metodologija koja nesumnjivo vodi u krah nervnog sistema, srca, seksualnosti, libida, empatije, prijateljstva, ljudskosti. Prezauzeti, preuspešni, prebogati, preangažovani ljudi su usamljenici koji ne stižu da uživaju u blagodetima svoga rada. Nesvesni da u njihovim uspesima uživaju svi osim njih, postaju rasplodna grla za ostvarivanje tuđih zadovoljstava, naročito onih koji se kače na njihove, ovenčane slavom vence i parazitiraju zamahujući šibama po leđima pregalaca. Prezauzeti su najčešće oni koji i ne znaju da se mogu razboleti i biti zaustavljeni onda kada je kasno ili kada će njihovo bogatstvo služiti za sopstveno izlečenje, te tako pojesti samo sebe, postati svoja suprotnost…

Kada stati? Kako prepoznati fijuk pištaljke koja označava kraj trke?

U trci za uspesima koji nam postaju višak, koji nas svrstavaju u proizvođače bogatstva i slave kojoj ni sami ne naziremo ni ime, ni kraj, gubimo osnovna obeležja ljudskosti, gubimo prijateljstva, shvatamo da su nam deca porasla uz druge ljude, a da smo mi bili samo slučajni, povremeni prolaznici u njihovim životima. U jurnjavi za sopstvenim repom proglašavamo za ljubavnike one koji su prosečni, očigledni manipulatori, a zapostavljamo istinske emocije, poništavamo zagrljaje, negujemo prenaduvanu strast sporadičnih likova koje i ne poznajemo, a o koje se odbijamo poput komete.

Kuda jurimo? Zašto mislimo da smo nezamenjivi? Kada smo poslednji put zastali, uzeli slobodne sate, dane, rekli NE?

Mantra je vrlo jednostavna, primenjiva i svima dostupna: Oslušni svoje zdravlje, uzmi odmor, posveti vreme svom okruženju, osvesti svoja zadovoljstva, umeri se u ciljevima, priznaj godine, raduj se svojim postignutim i ostvarenim kapacitetima, uživaj u sopstvenim uspesima….Iživi dosadašnje nivoe rada i racionalno promisli da li i kada krenuti dalje.

I na kraju  savet: Dopusti  razumu da ti kreator život, a stišaj nagone, bolesnu ambiciju i prestiž. Jer razum će ti sam reći, samo ako ga prizoveš i ako  mu dozvoliš da ga ne preduhitre i otrezne moždani udari, infarkti, by pass-ovi, stentovi i ostali nusprodukti zakasnele pameti!