Često ne razumem svoje sagovornike, studente, poznate ličnosti koje nam se obraćaju putem medija. Govore tako da, osim što pokazujući odsustvo pojma o gramatici, nemaju nikakvo vezivno tkivo sa smislom izgovorenih reči, što nas, implicite, dovodi do laprdanja bez smisla i razloga.

Stara izreka kaže, da kako učimo, tako jedemo, tako radimo, vodimo ljubav, govorimo… Sve na isti način, svako po svome. E, sudeći po tome, svaka izgovorena reč, te način kako govorimo, nas može dovesti do razotkrivanja mnogih naših tajni za koje smo bili sigurni da niko ne može da razotkrije. Na primer, sklop rečenica kojim pokušavamo da komuniciramo, fond reči kojim se tom prilikom koristimo, kao i dinamika i gramatička ispravnost nam jasno ukazuje kakav kadar imamo ispred sebe. Reci mi nešto, i odmah ću znati koliko si, i koje škole pohađao, a naročito, koliko si ih stvarno završio. Velika je zabluda onih koji su neškolovani i neobrazovani kadrovi, da to mogu i da sakriju. Najčešće se njihove rupe u obrazovanju pojave nakon prvih izgovorenih rečenica, da bi se u daljem toku izlaganja, jer neobrazovani najviše, najduže i najglasnije pričaju, produbile toliko, da počnu da zjape i gutaju svakog sagovornika brzinom dosade i besmisla koja zavlada tokom njihovog ekspozea.

Najistaknutiji u skrnavljenju pravog, književnog, kulturnog i svedenog jezika na privlačno gramatički ispravne celine, koje se rado slušaju, su oni koji su ubeđeni da su najpametniji. A, tu je zgodno dodati, da su najgluplji i najmanje jezički obrazovani baš oni koji misle da su najpametniji

Najefikasnija metodologija skrnavljenja jezika je njegovo skraćivanje na skraćenice iz stranog jezika. Kojeg god, engleskog, kompjuterskog, uličnog. Tako nam se opis ranog proleća, na primer može svesti na VRH VREME KOJE JE VRH POSLE SMARAČKE ZIME, KOJA JE BILA OK, SAMO MALO SKERI ZA ČUKU, JER JE MOGLA DA TE STREFI SRČKA.

A, skraćuje svako ko ne čita, ko ne uči, ko nema vremena jer je dokoličar, ko priča kratko da bi besmislicama ispunio praznu glavu…

Nekada su se u domaće rečenice dodavale francuske fraze kako bi se govorilo NOBLES i kako bi se pokazalo koliko jezika govorimo. Danas, pak, govorimo u skraćenicama i bez gramatike, kako bi smo pokazali kom besmislenom klanu pripadamo.

Željna sam smisaone i književne rečenice. Gladna sam za kulturnim, suštinski i smisleno zaokruženim razgovorom na temu koja me zanima i za dijalogom koji vode obrazovani i jezički potkovani ljudi. Odbijam da slušam glupe razgovore, koje vode neobrazovani ljudi kojima su mediji dali legitimitet javnog obraćanja i izgovaranja sramnih besmislica. Ne mogu više da gledam priučene radnice i majke mi stručnjake, koji brbonjaju na pitanja koja im postavljaju neuki i nekvalifikovani medijski oblici koji sebe nazivaju novinarima.

Na, kraju mi ostaje vapaj…ko ste svi vi koji nam se obraćate nemuštim jezikom, a da vas baš niko ništa nije pitao?!!