Teško onom ko ima sve, i jao onom kome, uvek, nešto nedostaje!!! Prvi, nema želja, a drugi ih ima prekomerno… Kako uspostaviti balans?

Pričaću o onim ljudima kojima uvek nešto nedostaje, koji nikada nisu zadovoljni onim što imaju, i koji neprestano traže još. Rekli bih, to su istraživači, radoznalci, stvaraoci… No, najčešće, to su oni koji nemaju meru, koji traže razlog za nezadovoljstvo i kojima nikada nije dosta. Radoznalima i stvaraocima nedostaju rešenja za kojima tragaju… i kada ih pronađu, zadovoljni su postignućem. Oni, pak, drugi, kojima nedostaje uvek onoliko koliko im je potrebno za novi nedostatak, su nesrećnici kojima, uvek, fali malo da bi srećni bili, ali nikako da do tog malo višeg i stignu…

Zašto nam uvek nešto fali? Moja baka je govorila da kad mi se učini da sam srećna i zadovoljna, stavim kamen u cipelu… i, valjda, će tada da se uspostavi kontra teg sreći koja se ne preporučuje, koja ne sme da se prizna, koja ne sme da se objavi… Potrebno je  kukati, izjavljivati kako nam nešto, i neko, nedostaje, kako nam fale sati, ljudi, novci, obrazovanje, razum, sreće, ljubavi… Jedino što niko nije uočio je, da nam ponajviše fali  zdrav razum koji će nam ukazati da ako smo  permanentno nezadovoljni, velika je šansa da ne postoji način da ikada zadovoljeni i budemo. Čoveku uvek nešto fali, večito se vrpolji, isteže vrat da gleda u tuđe dvorište, meri veličinu tuđih zalogaja, najčešće izgovorena rečenica mu je: „Eh, da mi je, to što nije…“

No, kada bi se čovek usredsredio na ono što ima, i što realno može da ostvari, osećaj da nam uvek nešto fali bi počeo da jenjava i zamenio bi ga entuzijazam za voljenjem onoga u ruci, a ne onoga na grani. Ono što nam fali, treba da bude merljivo sa onim što mogu, i hoću da ostvarim, a ne da bude u rangu onoga što nikada nećemo moći imati… Krug u kome se vrtimo sa moći-hteti-želeti  je vrzino kolo u kojem igraju loši igrači… oni koji ne znaju korake, ne poznaju pravila, ali im se sviđa muzika… i stalno cupkaju, ali uvek ispadaju iz igre… Oni, pak, virtuozi igre, znaju da, ma kako kolo lepo bilo, ono ima svoj vek trajanja koji se završava poklonom za publiku i zadovoljstvom zbog aplauza.

I, na kraju, zapitajte se, ako ste stalno nezadovoljni, i ako vam stalno nešto nedostaje, da li jurite sopstveni rep?…