Ovo je priča o dečaku i njegovim snovima…

Ovako je to bilo: Bio jedan dečak koji je sazdan sav od snova.  Živeo je život običnog klinca sa svim detinjim osobinama.  Rodjen u porodici koja ga je učila da postane čovek, sa moralnim osobinama vrednim ljudskog dostojanstva.  Ali on je imao veće i glamuroznije ambicije.

Biti dobar i kvalitetan čovek je za njega, još tada neznajući, bilo normalno i svakidašnje, ali ono što ga je odvajalo od druge dece su njegovi nesvakidašnji snovi koji su prevazilazili njegove okvire stvarnosti preko pet budućih generacija. Ali on nije bio plašljiv, niti sramežljiv u svojim prohtevima i izazivanju svojih granica i kapaciteta.

Ovaj dečak, neobičnog imena i želja, provodio je svoja nestašna leta sa porodicom u malom zabitom primorskom kraju, po meri onoga što su mu roditelji pružali.  A, to nije bilo malo.… Taman toliko da dečakovu strast za plovidbom, brodovima i jedrenjem rasplamsa i uokviri u jednu od njegovih ambicioznih životnih želja. Igrajući se na doku kuće na obali, posmatrao je jedrilice, brodove, ljude na palubama, kapetane koji su sa samodovoljnim pozama vozili svoje barke na pučinu. U tom malom primorskom selu je živeo i barba koji ga je ponekad, kada mu dečak baš nije mnogo dosadjivao pitanjima, ukrcavao u svoj ribarski brodić koji je mirisao na ribu, školjke i so i činio tada, nesvesno i neznajući, životnu čaroliju u dečakovoj glavi prepunoj želja – jednog dana ću ući u ovu uvalicu i luku svojim brodom, sa svojom belom kapetanskom kapom na glavi….

I tako i bi…

Jedan zgodan, visok, mlad, ostvaren čovek, na svom velikom brodu, danas je uplovio u luku malog gradića, usidrio se ispred žute kuće sa pogledom ispunjene želje.  Došao je sa punim osmehom da pozdravi one koji su mu pomogli da želi više, jače i moćnije… Ima on još pregršt želja, ali ovu je štiklirao i potpisao kao svoju pobedu.

I na kraju, pitam se, koliko smo spremni da želimo jako? Da li se plašimo da izreknemo svoje snove, u strahu da se, tako izrečeni i ogoljeni, ne polome  u svojoj krhkosti i nestalnosti? Koliko smo mi, poput ovog dečaka, spremni da ojačamo svoje snove takvom silinom koja će nas vući ka njihovim ostvarenjima?  Da li je i nama, poput njega, potreban neki mali grad, neka tiha uvala, neka sopstvena soba u kojoj će se jasno i precizno, filigrantski čisto kristalisati naše želje koje će čekati da budu ostvarene, ispunjene i iživljene.

Postoji ona: ,,Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari…“ Ali, ja više volim svoju: ,,Želi jako, jasno i silno, jer drugačije se želje ne ostvaruju…“. Ako silno nešto želiš, onda još silnije radi na ispunjenju svojih snova… jer, dečak iz naše priče je radio na ostvarenju svog pomorskog sna…